Верници који поштују јулијански календар данас славе Бадњи дан и Бадње вече који најављују Божић, празник рођења Исуса Христа. Бадњи дан, сваке године обележава се сечом и паљењем бадњака.
За Бадњак се сече грана храста који је код Словена одувек био свето дрво. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца.
Сви божићни обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се окупљени око бадњака људи загревају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја.
У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе.
Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила поста. Другог дана Божића уобичајено је да се иде на честитање.