Svaki proizvod koji se nađe u prodajnim objektima, bez obzira na to za koju namenu on služi, obavezan je da ima nalepljenu deklaraciju, koja predstavlja njegovu tzv. ličnu kartu. Na njoj mora da bude navedeno ime, zemlja porekla, materijal od čega je napravljen, kao i datum proizvodnje, a ako je u pitanju lako kvarljiva roba, i rok upotrebe. Prema rečima ljudi iz Pokrajinske sanitarne inspekcije, većina potrošača u Srbiji ne obraća pažnju na pomenute deklaracije, što može da izazove određene komplikacije, pa čak i zdravstvene probleme. Prozvodi koji najčešće nemaju propisane deklaracije jesu dijetski proizvodi i proizvodi za ličnu higijenu. Na dijetskim proizvodima često se nabrajaju nepoznati veštački zaslađivači kao što su ciklamat, aspartam i saharin, koji su nekoliko puta slađi od običnog šećera i prema rečima ljudi iz Pokrajinske sanitarne inspekcije, takve deklaracije trebalo bi da sadrže jasnija objašnjenja. Još jedan od problema na našem tržištu, tačnije problem sa deklaracijama, imaju dečije igračke. Pravilnik o deklarisanju u Srbiji niti je savremen niti se on poštuje, kažu u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine. Mnogi veliki proizviđači koju su poneli prizanja sa sajmova imaju pogrešno napisane deklaracije. Većina deklaracija razumljiva je samo za doktore, hemičare ili tehnologe, dok su neke od njih nalepljene na pogrešan proizvod. Prema rečima ljudi iz Udruženja za zaštitu potrošača rešenje bi bilo da se na proizvodima pojavi tzv fiktogram tj da osnovne svrhe namirnica budu istaknute na vidnom mestu, kao što je pravilo u zemljama Evropske unije. Trenutni način deklaracija, prema njihovim rečima, vređa dostojanstvo svih potrošača. Iako su prema zakonu kazne za loše deklarisanje od 500 hiljada do 3 miliona dinara, taj zakon se veoma retko sprovodi.

Srđan Olman