Najviše Vanzemaljaca u Subotici!

Najviše Vanzemaljaca u Subotici!

Ovakvu priču ima bar svaki drugi stanovnik Subotice. Samo u mom društvu, koje čini nas desetak, ima pet primera. Ovako nekako glasi moja....

Moja majka rođena je u Subotici. I otac i majka su joj Bunjevci. Odnosno otac je bio Bunjevac, dok nažalost pre 4 godine nije preminuo. Moja mama je, bar prema njenim pričama, imala lepo detinjstvo. I majka i otac su bili radnici, u ono vreme kada se u Srbiji moglo živeti od rada....poštenog. Moja majka, tada klinka, završila je školu za trgovca i odmah se zaposlila u neki od butika u gradu. Ubrzo nakon toga, ili pre toga, ne znam tačno, upoznala je dečka, koji će kasnije biti moj tata. U njenom životu većih turbolencija nije bilo. Dakle, obična porodica srednje klase, bunjevačkog porekla.

Tata je imao malo drugačiju priču. Došao na studije u Suboticu iz jednog, može se reći srpskog sela blizu Novog Sada. Njegovi roditelji bili su Mađari, a veći deo života živeli su u Austriji. E sad, moj deda sa tatine strane nije bio baš čist Mađar. Njegov deda bio je Nemac, oženio je Mađaricu i tako je nastao otac moga dede, ili deda moga oca. I baba i deda znali u mađarski jezik i jesu ga upotrebljavali, ali im je osnovni jezik za komunikaciju bio srpski. Moj otac i njegov rođeni brat (moj stric), nikada ga nisu naučili mađarski, iz više razloga. Jedan je, jer je moj otac već od osnovne škole živeo samostalno u Jugoslaviji, dok je stric živeo sa roditeljima u Austriji i pričao na nemačkom jeziku.

I dok je mami u ličnoj karti do devedesetih godina pisalo da je Hrvatica, iako ona to nije bila, što kaže i sama, tata se izjašnjavao kao Jugosloven. Zašto mama nije htela da se izjasni kao Hrvatica? Pa jednostvano, to što su i Bunjevci i Hrvati katolici ne znači da su isti narod. Katolici su i Italijani, pa se ne izjašnjavaju kao Hrvati. Ko iole malo poznaje oba jezika, može već posle nekoliko progovorenih rečenica da shvati da se radi o dva različita jezika. To što prodane duše danas pokušavaju da spajaju ove dve nacije, to uopšte ne uzimam kao relevantnu činjenicu. Znači mešavinom Bunjevaca, Mađara, Austrijanaca i Jugoslovena, nastao sam ja. Ja koji pričam čisto srpskim jezikom (pomalo iskvarenim multinacionalnim područijem, što je i normalno) i ja koji više ne živim u Jugoslaviji, pa ne mogu da kažem da sam državljanin zemlje koja ne postoji. Sa druge strane ne mogu ni da kažem da sam Srbin, iako živim u Srbiji, pevam srpsku himnu i pričam srpski jezik, a ne mogu da se izjasnim kao državljanin Srbije.

Dakle ja sam VANzemaljac.